Ponekad se edukacije planiraju daleko unapred.
Ponekad ih odlučuje neko drugi, u vaše ime.
I ponekad, dođete – a zapravo niste tu.

Ova priča počinje jednim vikendom i jednom iskrenom rečenicom.

„Hvala što mi niste upropastili vikend.“

To mi je, verovali ili ne, jedna od najdražih ocena koje sam dobio kao predavač.

Bilo je to na jednoj in-house obuci, organizovanoj po insistiranju firme baš – subotom.
Na samom početku, jedna od učesnica me dočekala sa izrazom koji je jasno govorio:

„Ne želim da budem ovde.“

Na kraju dana, u formularu za ocenu obuke (tada još uvek papirnom), napisala je samo:

„Hvala što mi niste upropastili vikend.“

Ocene su bile od 1 do 10. Moje prosečne su godinama bile iznad 9,2. Ali ova rečenica – bila je iskrena, lična i vredna više od proseka.

Dolazimo – ali ne stižemo

U ProFectum praksi, odnos prijavljenih na obuke je 65:35 u korist žena.
One češće dolaze, češće postavljaju pitanja, češće se uključe.
Ali bez obzira na pol, često se događa isto:

Ljudi dođu – a zapravo ne stignu.
Fizički su tu, ali mentalno i emocionalno – ne.
Zoom je otvoren, ali „sto mora da se pospremi“. Direktor ih je poslao, a oni nisu odlučili da dođu.

Neki učesnici, i pored plaćene kotizacije, ne otvore link.
I to se ne rešava dopisima, podsetnicima, ni dodatnim slajdom u PowerPoint-u.

Ne postoji čarobni štapić

Većina očekuje da će obuka dati gotov recept.
KPI dijagnostika? Aha, znači dobijamo model i sve rešavamo za 90 minuta.

Ali to ne funkcioniše tako.
Jer pravi pokretač promene nije metod, već – odluka da stvarno budete tu.

U ProFectum metodologiji, to zovemo Epirogenski momenat – trenutak kada se ne učite radi KPI-ja, već jer vas nešto „proverava iznutra“.

Ako vas nisu pitali, da li vi imate pravo da pitate?

To pitanje se ne postavlja naglas, ali visi u Zoom sobi, iznad svake obuke koju neko „prođe“.
Zato u poslednje vreme ne tražimo ocene.
Umesto toga, ostavljamo otvoren mejl:

„Ako želite da podelite utisak – samo odgovorite.“

I kada neko to učini – znamo da je bio zaista prisutan.
A i kada ne odgovori, ali sledeći put dođe svojom voljom – tada se stvari menjaju.

Poziv za sledeći put

Nema osude.
Ali ima poziva:
Ako ste jednom kliknuli – kliknite sledeći put sebi u prilog.

Ako ste jednom pročitali ovaj tekst do kraja – znači da već razmišljate na pravi način.
I kada sledeći put budete prijavljeni za obuku, postavite sebi pitanje:

„Da li sam ovde zbog firme? Ili jer nešto u meni traži novi okvir razmišljanja?“

Ako je ovo drugo – bićemo tu.
I tada će i ProFectum i Epirogen imati smisla.

P.S.

Na kraju, ne meri se sve skalom od 1 do 10.
Nekad se meri rečenicom iz pogleda, osmehom posle Zoom-a, ili tihim „Hvala što mi niste upropastili vikend.“
Ako ste zaista tu – već delimo zajednički jezik.

ProFectum